Zeka, šalterski mrav i 750 grama pasulja

movie-985

Zeku, šumskog službenika, žena je zvala na posao i rekla mu da kupi 750 grama pasulja jer je na akciji u lokalnom šumskom marketu . Zeka koji se inače bojao zečice kao groma,  zapisao je to na papir, na isti onaj na kom je napisao beleške za novi šumski pravilnik na kome je u to vreme vredno radio. Zbog trčanja oko pasulja bio je u strahovitoj gužvi te je zamolio sekretaricu da prekuca njegove beleške i šefu pošalje predlog novog šumskog pravilnika o dobijanju državljanstva. Sekretarica je kucajući naišla na rečenicu „Kupiti 750 grama pasulja“,  prvo bila začuđena otkud to u pravilniku, ali je onda pomislila da Zeka ipak najbolje zna koliko bi se novih državljana moglo nakotiti ako se ne primeni ova mera i odlučila da ne pozove Zeku i proveri da li je zaista ovako mislio. Zbog hitnosti, Zeka joj je iz marketa naložio da šefu smesta pošalje predlog pravilnika ako je sigurna da je sve dobro prekucala da im ne bi oboma glave odletele ako zakasne sa predlogom. I tako je predlog otputovao do prvog rukovodioca.

Zbog kratkog roka, sve šumske glavešine u nizu su ovaj dokument bez naročitog udubljivanja prosledili dalje, pravo na šumsku skupštinu koja je trebala da izglasa novi šumski pravilnik.

Dvojici opozicionih hijena je ovaj deo sa pasuljem delovao sumanuto, ali su bili nadglasani i ismejani na sednici skupštine kao neznalice koje ne shvataju duh promena i nemaju pojma o zakonima i da su zapravo našli zamerku samo zato što je to ružan običaj opozicije, a ne zato što postoji ikakav stvarni problem sa 750 grama pasulja u pravilniku o dobijanju šumskog državljanstva.

Kada je konačno pravilnik usvojen i postao deo procedure, novi stanovnici šume bi dolazili na šalter u zajednicu mrava koji rade na izdavanju državljanstva, a mravi su im kao dokumentaciju tražili : potvrdu o mestu stanovanja u šumi, prijavu boravka, dokaz o uplaćenim taksama i 750 grama pasulja.

Novi stanovnik: 750 grama pasulja? Da donesem?

Šalterski mrav: Ne znam. Samo piše 750 grama pasulja.

Šalterskim mravima je bio pomalo čudan ovaj deo sa pasuljem te su se obratili svojim rukovodiocima  sovama. Sove, mudre kakve jesu, i vične zakonima, ipak nisu mogle odgonetnuti tajni smisao odredbe o 750 grama pasulja ali  su mravima naglasilii da se odredba poštovati mora jer sigurno nije bez razloga tu. No, nisu znali objasniti mravima da li ta odredba znači da svaki pretendent na šumsko državljanstvo treba da ima 750 grama pasulja, da li treba da ih donese na šalter i ostavi mravima, da li treba da ih donese samo na uvid ili je možda dovoljna fotografija pasulja, izjava dva svedoka,  pa čak i da li bi bilo prihvatljivo da se da zajednici bubamara da za neku naknadu izdaju potvrdu o posedovanju 750 grama pasulja u svrhu dobijanja šumskog državljanstva. Na kraju je odlučeno ,da će iz praktičnih razloga, na šalteru biti prihvaćena potvrda izdata od strane nadležnih bubamara kao dovoljan dokaz o posedovanju 750 grama pasulja.

I tako je sve krenulo uhodanim tokom šumske administracije. Do sledeće beleške nekog zeke na pogrešnom papiru.

Ako vas bilo šta podseća na našu sumornu stvarnost, to je do vas, ne do autorke teksta. Likovi i događaji su izmišljeni i nemaju veze sa stvarnim likovima i događajima. Ali ipak: Molim vas da ne mrzite šalterske mrave jer svaki mrav ima svog zeku. Sve vas ljubi šalterski mrav.

Advertisements

Sreća

Sreća je  kad neko sakuplja svaki delić rasute tebe sa upornošću ove male buckaste mišice, kao da su to najvrednije stvari na svetu i kao da ni jedan delić ne sme ostati tamo negde rasut…

Pomislim…

Saznam da sam osvojila drugu nagradu na tamičenju. Osmehnem se,  uzdahnem I pomislim kako su mi ipak nešto drugo pobede koje me čine onako stvarno srećnom. Onda pročitam da je neko napravio taj mali korak za čovečanstvo,ali ogroman za njen univerzum I srce…  I stojim u šumi I shvatim da sad znam kako je kad zaplačeš od sreće…  Nafotkah markacija…

Kad je lakše pisati nego pričati